• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Bešenovačko jezero, tirkizni dragulj Fruške gore
    06.05.2021

    Bešenovačko jezero, tirkizni dragulj Fruške gore

    Često ga zbog tirkizne boje porede sa vodama jonskog i karipskog mora. Za razliku od njih, Bešenovačko jezero kraj Fruške gore omeđeno je, umesto nepreglednog horizonta, zemljanim obalama i beličastim stenama. Iako ga lokalci posećuju često, na prvi pogled se možda i ne čini da je reč o atraktivnom lokalitetu.

    Prvi razlog je njegova lokacija: Bešenovačko jezero ostalo je pomalo zavučeno između južnih padina Fruške gore i nekoliko sremskih atara. Od najbližeg većeg grada, Sremske Mitrovice, deli ga 23 kilometra. Na putu koji do jezera vodi od Fruške gore i Iriga, nema ni jednog putokaza koji bi nagovestio da je u blizini mali, tirkizno-beli raj.

    Drugi razlog donekle je vezan za priču o njegovom nastanku. Pojedini bi se mogli zapitati zbog čega bi iko poželeo da zapliva u vodi koja je „poplavila“ nekadašnji rudnik. Kao što žitelji okolnih mesta već znaju, najbolja „reklama“ stoga je i poseta fruškogorskom biseru.

    U početku beše rudnik

    Pre nego što će na ovom mestu nastati tirkizno jezero, nadležni u obližnjoj beočinskoj cementari započeli su iskopavanje rude laporca. Rudnik koji je pre toga korišten nalazio se nadomak manastira u Bešenovačkom Prnjavoru. Kako je on već bio iscrpljen, krajem ’70-tih godina prošlog veka odabrana je i nova lokacija za iskopavanje.

    Po karakterističnoj svetloj boji laporca, površinski kop je dobio ime Beli kamen. I ovaj rudnik se nalazio nedaleko od Bešenovačkog Prnjavora, što žiteljima sela isprva nije bilo pravo – najpre zbog ogromne količine prašine i bučnih mašina. Tokom naredne dve decenije, beočinska cementara je prokopala jamu duboku nekoliko stotina metara. Ogromna rupa u brdu prostirala se na par hektara, ali su radnici na iskopavanju ubrzo shvatili da ih čeka i prekovremeni rad.

    Naime, prokopali su u dubinu do jednog izvora u steni, odakle su mlazevi pitke vode počeli da se slivaju u rudnik. Kopači su stoga morali svakodnevno da je ispumpavaju i pretaču u obližnji Prnjavorski potok. Tek tada su mogli da dopru i do rude laporca.

    Dvadesetak godina kasnije i ovaj rudnik je iscrpljen. Cementara u Beočinu tada je ponovo pronašla novi, pa više nije bilo potrebe da se iz jame svakodnevno pretače voda. Rudnik iskopan u brdu najpre je ostao da zjapi, sve dok ga nije ispunila voda iz nasumice iskopanog izvora.

    Lepota skrivena u beličastoj steni

    Zbog sudelovanja prirode, mašina i ljudske ruke, Bešenovačko jezero – koje inače nazivaju i jezero Beli kamen – ostalo je u neobičnom okruženju. Posmatrano iz daljine, učinilo bi se da je neko „zasekao“ brdo, potom ga izdubio i u njega ulio tirkiznu vodu. Zbog svetle boje laporca i voda je dobila neobičnu nijansu, a u plićim delovima nadomak obale gotovo je i potpuno prozirna.

    U tim delovima se kroz vodu može nazreti i preko 1,5 metra u dubinu. Otuda je i retkost da se u ovom jezeru pri obalama mogu videti obrisi dna. Dubina Bešenovačkog jezera seže preko 50 metara, a voda je ostala pitka iako se izliva iz rudnika i stena.

    U međuvremenu, jezero je uprkos lepoti ostalo bez publiciteta. Obale su mu i dalje bile divlje i neuređene, a uskoro su se ponovo pobunili i lokalni žitelji.

    Kako je jedna napuštena jama izazvala sveopštu debatu

    Iako je beočinska cementara sklonila mašine nakon 20 godina rudarenja, Beli kamen je i dalje bio u privatnim rukama. Kada je fabriku u Beočinu otkupila kompanija „Lafarž“, u njenom vlasništvu se našao i napušteni rudnik.

    Pritom je deo oko jezera poslužio kao prostor za odlaganje ostataka sirovina iz cementare. Otuda od njegovih obala nikada nisu postale uređene plaže. Posetiocima kupanje u jezeru nije bilo dozvoljeno, a oko Belsog kamena je postavljena gvozdena ograda. Sem toga, obezbeđenje nove kompanije imalo je zadatak da redovno obaveštava namernike o tome prilaz nije dozvoljen ni kupačima ni ribolovcima.

    Međutim, žitelji okolnih mesta ipak su se snašli. Iskoristili su prilaze koji nisu bili pod stalnom prismotrom. Mada nisu bile suviše pristupačne, obale jezera su im poslužile za izlete u prirodi. Vremenom je ova lokacija sve više dobijala na popularnosti, i to najpre zbog bistre, plavičaste boje jezera.

    Ovome su se, pak, usprotivili vlasnici kompanije „Lafarž“. Naime, svi posetioci su zbog zabrane dolazili na ličnu odgovornost. Ukoliko bi kojim slučajem došlo do nezgode, odgovornost bi pala na novog vlasnika.

    Ovo je potaklo i nove pokušaje da se iznađe sporazum: u mesnoj zajednici u Bešenovačkom Prnjavoru pokušalo se sa dobijanjem dozvole da jezero pređe u opštinske ruke. U tom slučaju bi se moglo planirati uređenje izletišta, ali su se i tome isprečili suprotstavljeni interesi. Kompanija „Lafarž“ je postavila uslov da im se dodeli druga lokacija za odlaganje sirovina iz fabrike.

    Beli kamen, riznica živog sveta

    Ubrzo se i Bešenovačko jezero našlo kao žarište novih protesta. Žitelji okolnih mesta smatrali su da prirodni resurs, kao što je izvor pitke vode, ne bi trebalo da ostane u privatnom vlasništvu. U međuvremenu, i posete Bešenovačkom jezeru bile su sve učestalije. Od nekoliko manje prohodnih prilaza, do danas su izletnici prisvojili tri „plaže“: dve manje i jednu veću.

    Kako se jezero pritom neprekidno puni, tako je i njegova dubina iz godine u godinu sve veća. Nekada je u jezeru bilo i raznih sorti ribe, ali ih je vremenom ostalo tek nekoliko: crvenperka, babuška i tolstolobik. Voda u jezeru i dalje je pitka, a izletnicima se u plivanju pridružuju i jata sitnih ribica u plićacima.

    Osim što imaju običaj da „golicaju“ kupače, ove minijaturne životinje su i prilično ješne: poješće svaku mrvicu kojom ih posetioci počaste. Pored lasta koje neumorno nadleću nad vodenom površinom, na plažama se u hladovini često odmaraju zeleni gušteri.

    Divlje kupalište, pitome plaže i raj za adrenalinske zavisnike

    Pored kupača-rekreativaca, Bešenovačko jezero često privlači i nešto smelije posetioce – one kojima pogled na visoke stene izaziva nalet adrenalina. Oni će se oprobati u skokovima u vodu, dok oprezniji radije biraju da potraže mesto u hladu.

    Mada konkretnog plana za uređenje plaža još uvek nema, to ne sprečava izletnike da se okupe u priličnom broju. U okolini jezera mogu svratiti na kafu i osveženje, ali u toplim, letnjim danima najveći je poduhvat pronaći zgodno mesto u hladu. Na obalama koje su najbliže ulazima, po pravilu se stvori poprilična gužva. Stoga onima koji „zakasne“ ili žele provesti vreme u miru i tišini, preostaje da potraže zabačenija mesta.

    Tako su od ovog tirkiznog bisera postala „divlja“ kupališta gde se uživa bez izdvajanja novca za ulaz. Izletnici će se opskrbiti ne samo sopstvenim obrocima s nogu, već i suncobranima, ležaljkama i prenosivim radio aparatima i gedžetima sa muzikom po sopstvenom ukusu. Oni iskusniji i dovitljiviji će, pak, pohitati na jezero u prepodnevnim časovima, znajući da tada još mogu pronaći najbolje mesto u hladu. Zahvaljujući ljubiteljima izleta u prirodi, ali i svojim unikatnim bojama, Bešenovačko jezero je, iako dugo vremena skriveno među obroncima Fruške gore, ipak našlo svoje mesto među najlepšim i najčistijim jezerima u Srbiji.

    *Naslovna fotografija: Wikipedia/Goonie Bagheera