• Početna
  • O Srbiji
  • Okruzi
  • Info kutak
  • Magazin
  • Reference
  • Kontakt
  • Ašikov grob – kako je jedan kamen nadomak Šapca sačuvao uspomenu na srpske „Romea“ i „Juliju“
    18.02.2021

    Ašikov grob – kako je jedan kamen nadomak Šapca sačuvao uspomenu na srpske „Romea“ i „Juliju“

    Dok je slavni engleski pisac krojio zaplet najpoznatije mu drame, nije mogao slutiti da će se jedna takva ponovo odigrati par vekova kasnije. Isto tako i tragične storije, na nesreću, dobijaju na verodostojnosti kada siđu sa stranica knjiga. Spram Montekija i Kapuleta, protagonisti ove „naknadne“ drame sukobljavali su se podalje od romantične Verone. Na koncu, ni stvaran život ne mari da li će se takvo što zbiti u simpatičnom italijanskom gradiću ili u idiličnom seocetu kraj Šapca.

    Šekspirijanski zaplet u srcu mačvanske ravnice

    Dvoje Šekspirovih junaka već odavno behu blaženopočivši kada su s preke strane Save, nešto južnije od ivice Srema, stasavali Đula i Pavle. Đulin otac Filip beše „gazda“ Goločela i najbogatiji u svom selu. Pavlov otac Jovan, pak, bio je „gazda“ Mrovske i takođe najbogatiji u svom selu.

    Kako to obično biva, svaki je od ove dvojice želeo biti veći gazda od onog drugog. Tako nasta i pravi rat suseda – ko je bolji i čije je bogatstvo veće. Ko ima bolje volove i konje, čija zemlja je plodnija, čije su kuće lepše.

    Malo po malo, iz prkosa se rodila zavist, a iz zavisti mržnja. Ili, kako je to Janko Veselinović gotovo vek kasnije zabeležio: „Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još više, samo da jedan od drugog bolji budu... Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši“.

    I kako to (ponovo) obično biva, zgodio se naposletku i šekspirijanski zaplet.

    Foto: Wikipedia / Ванилица - Stari kameni beleg na mestu gde su se sastajali nesrećni ljubavnici

    Njihovi kćerka i sin, Đula i Pavle, u obe porodice behu jedinci. Dvoje mladih sreli su se sasvim slučajno, a među njima se, spram zavisti roditeljske, rodila ljubav.

    No, dok su se gazda-Filip i gazda-Jovan nadmetali u gazdovanju, senke njihovih taština pale su na njihove najrođenije. O ljubavi svoje dece, pak, nisu odmah doznali. Kako ni to nije moglo ostati tajnom, uskoro se ovoj ljubavi isprečila oštar roditeljski prekor.

    Zabranivši im susrete, Filip i Jovan jasno su stavili do znanja da preko toga neće preći. Iako je zapretio Đulinoj i Pavlovoj sreći, roditeljski veto ipak nije izbrisao iskrena osećanja. Uto su pale i odluke: gazda-Filip saopštava da udaje Đulu, a gazda-Jovan reče svom sinu da izabere koju god devojku poželi – samo da to ne bude Đula.

    Epitaf kao svedok ljubavi okovanoj snegom

    Dvoje mladih našlo se nemoćno pred ovom glasnom i doslednom presudom. Preostalo im je tek toliko da dogovore poslednji susret. Čekaće se, kako bi rešeno, na istom mestu gde su se i prvi put sreli, no, tek kada se spusti noć.

    Po ciči zimi i vejavici, Pavle je na mesto susreta prispeo u dogovoreni čas. Videvši da je Đula odocnila, dakako, odluči da je čeka. Tako, međutim, ostade u nemilosti zime i noći, ali i gladnim zverima u okolini atarskoj, kada ga spaziše i napadoše vuci.

    Foto: Wikipedia / Ванилица - Priča o nesrećnoj ljubavi danas je sačuvana u kamenu

    Njegova draga je stigla prekasno

    Razaznavši kraj drveta u snegu samo Pavlovu ruku, Đula je ostala kraj nje sve dok i njoj nisu presudile tuga i hladnoća.

    Sa Pavlovom rukom u naručju pronašli su je i roditelji. Tek tada shvatiše da ih je sujeta naposletku preskupo koštala. Na raskrsnici tri atara – Goločela, Metlića i Mrovske, na mestu stradanja svoje dece, roditelji Pavla i Đule podigli su Ašikov grob. Jedan kamen i krst, bez obeležja i datuma, tek sa otiskom desne ruke – Pavlove.

    Naposletku, od ruke koja je te noći ostala u Đulinom naručju, postade i ruka pomirenja između dve unesrećene porodice. A da nije bilo Janka Veselinovića – inače i samog rodom iz Mačve – pitanje je da li bi ova priča ostala otrgnuta od zaborava.

    Pripovetku pod nazivom „Ašikov grob“ objavio je 1881. godine. Nekoliko godina kasnije, o istom događaju je pisao i Slobodan Jovanović u mostarskom listu „Zora“. U međuvremenu, spomen-obeležje na 30-tak kilometara od Šapca ostalo je njegov jedini autentični svedok.

    Ostalo su učinili žitelji okolnih sela, na sopstvenu inicijativu. Kraj kamena na ovom mestu položenog pre dva stoleća, našao se jedinstveni spomenik.

    Danas je to i jedan od mačvanskih toponima koga iznova posećuju turisti, zaljubljeni parovi i putnici namernici. Zabranjenu ljubavi Đule i Pavla ovekovečilo je na dva dela prepolovljeno srce. Tri kratke rečenice, uklesane kao na stranicama otvorene knjige, tvore epitaf složen u rimi:

    “Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja.”

    Sudbinama poput ovih više reči nije ni potrebno.

    *Naslovna fotografija: Ванилица