Prepodobna Paraskeva - Sveta Petka pravoslavna Srpska slava

Prepodobna Paraskeva - Sveta Petka

27.Oktobar.2023

Svetiteljka je ime Petka dobila (od Srba) po danu u nedelji - petku.

Rodom iz imućne i pobožne porodice, Petka i njen brat Jevtimije su ceo svoj život posvetili Bogu.
Jevtimije se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski.

Nakon smrti svojih roditelja, Sveta Petka je napustila dom u kojem je rođena i otišla u Carigrad.
Stigavši u Carigrad zamonašila se u crkvi Svete Sofije i dobije ime "Paraskeva".

Nakon izvesnog vremena "Paraskeva" se zaputi u Jordansku pustinju gde se radi Hrista podvizavala (živela podvizničkim životom) sve do svoje starosti.
Kad ju je sustigla starost, javi joj se u snu anđeo i kaže da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat.
Od dolaska u Epivat, Sveta Petka je živela još dve godine i preminula.
Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Netruležno telo Svete Petke niko sa tog mesta gde je sahranjeno nije dirao, sve dok dvoje ljudi Efimija i Đorđe, nisu sanjali isti san o njenoj svetosti i dobili naredbu da otkopaju grob i mošti prenesu u hram.
Čudotvorne mošti Svete Petke prenošene su u tokom vremena mnogo puta.
Prvo su prenesene u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo.
Iz Trnova nakon njegovog pada mošti se sele preko Vidina u Vlašku.
Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su prenete u Beograd.
Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke, zajedno sa proteranim Srbima Beograđanima.
Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa zvanog Lupula 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.
Kult Svete Petke je veoma razvijen među Srbima, pa je Petkovica kao jača slava raširena u više krajeva, a najviše u istočnoj Srbiji i Dalmaciji.
U Lužnici i Nišavi je Petkovača prva opšta jesenja slava.
U Šumadijskoj eparhiji Svetu Petku slavi oko 3.500 domova.

Sveta Petka se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.