O ZLATIBORU

Geografske karakteristike

Reljef

Zlatibor je planina izuzetne lepote, sa blago zatalasanim visoravnima i visokim i strmim padinama koje zajedno sačinjavaju posebna geografska svojstva ovog dragulja zapadne Srbije.
Padine Zlatibora su naročito izražene u njegovom istočnom i severoistočnom delu, gde počinju Savinim brdom (1.132 m) pa se preko Grude (1.140 m), Ćavika (1.018 m) i Obadovog brda (948 m) završavaju čajetinskom Gradinom (1.160 m).
Od čajetinske Gradine prema jugu počinje istočna granica Zlatibora, takođe omeđena strmim padinama ispod Pjevčaka (1.040 m), Bojišta(1.066 m) i Savičića glave (977 m), uključujući tako i Alin Potok u zlatiborsku visoravan.
Dalje prema jugu zlatiborske padine se produžuju u izvorište LJubiške reke gde urastaju u planinski masiv Murtenice. Sa zlatiborske visoravni prema istoku štrče njeni delovi kao rtovi ili režnjevi, a jedan od njih je i venac Murtenice sa najvišim uzvišenjem Brijač (1.480 m).
Prema jugozapadu zlatiborska visoravan je obeležena visokim i preko 10 km dugim grebenom Tornika, koji počinje kod Borove glave (1.147 m), pa se odatle prema severozapadu postepeno izdiže, da bi na Ravnom Torniku (1.431 m) i Velikom Torniku (1.496 m) dostigao najveće visine.
Zapadne granice Zlatibora protežu se dolinom Jablanice, izbijaju na Crni Rzav kilometar nizvodno od ušća Ribnice, pa preko Lisičine (1.067 m), Lupoglava (1.092 m) i Bara izbijaju na Viogor (1.281 m), najveće uzvišenje Semegnjevske gore, čime se zaokružuju granice Zlatibora u geomorfološkom pogledu.


Klima

Klima na Zlatiboru je alpska i subalpska, što znači da su leta prijatno topla sa svežim noćima, a zime dosta duge, nisu preterano oštre i donose obilje padavina.
Mart je na Zlatiboru najsuvlji mesec u godini, a najobilnije padavine su u maju i oktobru. Sneg pada od oktobra do maja, nekad sa kraćim a nekad sa dužim prekidima, i zadržava se na tlu u proseku 100 dana.
Iako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni, zbog prisustva vetrova koji se nad planinom ukrštaju u čuvenu "ružu vetrova", i uz produkte četinarskih iglica, zajednički blagotvorno deluju na ljudski organizam.
Zlatibor nema mnogo vetrovitih perioda, prosečno 56 dana u godini. Vetrovi sa jugozapada i severozapada su najbrži, severoistočni najjači, a jugozapadni i južni sa sobom donose toplije vazdušne struje.
Vlažnost vazduha varira zavisno od padavina, a tokom dana je najveća oko 7, a najmanja oko 14 časova. Prirodno je da je vlažnost na planini veća na mestima sa manjom nadmorskom visinom, a na Zlatiboru ona iznosi u proseku do 60%.
Ono što je posebno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacija), prosečno blizu 2.000 sati godišnje. Najveći broj sunčanih sati je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), a najmanji u decembru (75 sati).
Sve ove klimatske karakteristike ukazuju da na Zlatiboru postoje izuzetni uslovi za razvoj zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma i da će boravak na ovoj lepoj planini veoma prijati svakom njenom gostu.

Hidrografija

Zlatibor je veoma bogat vodama, a njegove reke, potoci i jezera su bogati raznim vrstama ribe.
Zbog nagiba zlatiborskog platoa prema severu i severozapadu, voda iz zlatiborskih reka otiče u Crno More, bilo da vodu odnose Drina, Đetinja ili Moravica.
Južnim delom Zlatibora teče reka Uvac sa dubokim koritom, a njeni veličanstveni kanjoni svedoče o divljoj snazi ove reke.
Crni Rzav izvire na Carevom polju ispod severozapadnih obronaka Murtenice i teče centralnim delovima visoravni, da bi njegovim spajanjem sa Belim Rzavom nastala reka Rzav koja se u Višegradu uliva u Drinu. Veliki Rzav teče istočnom granicom Zlatibora i jedna je od najčistijih reka Srbije.
Na Kraljevim vodama je za turističke potrebe 1947. godine izgrađeno veštačko jezero (dugo 150 m, široko 50 m), a puni ga čisti planinski potok Obudovice. Jezero je leti kupalište i svojevrstan dekor turističkog naselja Zlatibor kojim se možete provozati i čamcima ili pedalinama. Visoki borovi koji ga okružuju stvaraju prijatan hlad i svežinu u toplim letnjim danima, a tu su i lepe staze za šetnju sa klupicama za odmor gostiju.
Ribničko jezero na reci Crni Rzav je drugo veće veštačko jezero Zlatibora i nalazi se na 7 km jugozapadno od Obudojevičkog jezera. Sam naziv jezera ukazuje nam da je bogato raznim vrstama ribe (klen, pastrmka, šaran, linjak, som), što omogućava razvoj sportskog ribolova. Ovaj izuzetno atraktivan hidrološki objekat u izvanrednom prirodnom ambijentu između Ribnice, Kraljevih voda i Vodica, privlači veliki broj posetilaca, ribolovaca i rekreativaca.

Flora i fauna

Biljni i životinjski svet Zlatibora je izuzetno raznovrstan i predstavlja sastavni deo turističke ponude. Prostrani šumski kompleksi omogućavaju izletničko-rekreativne turističke obilaske, pružaju nezaboravan estetski užitak i imaju veliki lečilišni značaj.
Karakterističan zlatiborski pejzaž predstavljaju prostrani travnati pašnjacikoji su ponegde ukrašeni borovom šumom. Na području celog Zlatibora zastupljene su biljne zajednice: šuma belog i crnog bora, šuma brdske bukve, breza, leska, lipa, beli hrast, glog, bršljen i druge biljne vrste, dok je livadska zajednica predstavljena slatkim travama (livadarkama).
Mnoge od zlatiborskih biljaka su lekovite (lincura, kičica, majčina dušica, hajdučka trava, kantarion), a mnoge su i medonosne i idealne za ispašu pčela i proizvodnju meda, mleča i propolisa.
Zlatibor je okićen svim vrstama četinara među kojima preovlađuju crni i beli bor, jela i smreka, a na manjim visinama raste listopadno drveće (hrast, bukva, grab, breza, jasen i jasika).
Šume Zlatibora su bogate šumskim voćem: jagodama, malinama, kupinom, borovnicama, dok na njihovim okrajcima uspevaju gljive od kojih su jestive sunčanica, borovnjača, lisičarka i lipika.
Faunu Zlatibora čine divlje životinje od kojih su ovde stalno nastanjene: vuk, lisica, divlja svinja, srna, zec, jazavac, veverica, kuna zlatica, kuna belica, vidra i divlja mačka. Neke je dozvoljeno loviti (zavisno od Zakona o lovstvu i plana gazdovanja pojedinim lovištima), a neke od životinja su zaštićene vrste.
Ptice su vrlo raznovrsne i brojne, a za lovni turizam najznačajnije su: poljske jarebice, jarebice kamenjarke, prepelice, golubovi, fazani i leštarke. Najviše je ptica pevačica i one su pod stalnom zaštitom.
Zlatiborske reke Rzav, Uvac, Katušnica su bogate ribom, a u njima se mreste pastrmke, klenovi, krkuše, skobari i druge vrste. Riba ima i u drugim rekama ove planine, pa je ribolov značajan turistički potencijal ovog kraja.

Istorija i kultura

Legende o imenu Zlatibora

Veruje se da je Zlatibor ime dobio po belim borovima sa žutom četinom boje starog zlata, koji su nekada prekrivali talasaste padine Zlatibora. Naučno ime bora je Pinus silvestris Variegata Zlatiborica.
Druga legenda kaže da je Zlatibor nazvan po bogatstvu borove šume, koja je doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine bila glavni izvor prihoda. Koristili su ovo drvo za građu, ali su od njega pravili katran i luč, koje su prodavali u Šumadiji i Dalmaciji, i za njih je bor bio zlata vredan. U priči su ga uvek hvalili: "Zlatan je to bor!".
Treće predanje kaže da je ime dobio po suvatima (pašnjacima) koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata.
Koja je od ovih legendi istinita procenite sami. Ili dođite na Zlatibor, možda ćete u pesmi borova čuti neku novu priču...

Razvoj turizma

Zlatibor je od davnina privlačio ljude kao dobro mesto za odmor i oporavak u prirodi.
U vreme turske okupacije porodice bogatih užičkih, novovaroških i pribojskih begova provodile su leta u čardacima na svojim suvatima, a u oslobođenoj Srbiji umesto begova i hadžija na Zlatiboru leta provode porodice bogatih užičkih trgovaca.
Od davnih vremena Zlatibor je poznat po lekovitosti, a jedan zapis iz 1892. godine ovako izveštava: 
"Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. NJih upućuju lekari i mnogima dobro čini... I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede...".
Za početak organizovanog razvoja turizma uzima se 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića. Mnogi zapisi potvrđuju da je to, po svemu, bio izuzetan događaj, a kralju je bio priređen doček koji se dugo pamti. Izvor Kulaševac, kraj kojeg je kralj ručao, od tada se zove Kraljeva voda(današnje naselje Zlatibor), a već sledeće godine tu je podignuta česma na čijoj ploči beše uklesano: "Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893." Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora.
Na ovu planinu 1908. godine dolazi još jedan kralj Srbije, Petar I Karađorđević, prvi put iz zdravstvenih razloga, ali je toliko zavoleo Zlatibor da je kasnije sa prijateljima sve češće dolazio na ovu planinsku lepoticu. Prilikom njegove prve posete izgrađeni su prvi objekti na Zlatiboru: hotel "Kraljeva voda" (danas restoran "Srbija") iznad jezera, vila "Čigota" i pekara.
Tada počinje razvoj mondenskog turizma, jer ako mogu kraljevi da se odmaraju na ovoj planini, zašto ne bi mogli i ostali, koji imaju dovoljno novca za to, ali i slobodnog vremena. Počinje gradnja letnjikovaca. Najveći broj tih objekata izgrađen je između dva svetska rata i to na lokalitetima Ribnica, Kraljeve vode, Palisad i Oko. Tokom Drugog svetskog rata veliki broj objekata je oštećen ili porušen, a danas postoji inicijativa da se važni objekti stave pod zaštitu države i da se proglase spomenicima kulture.

Kulturno nasleđe

Muška nošnja
Obavezni delovi tradicionalne muške nošnje u zlatiborskom kraju su "košulja" i "gaće", zatim raznobojni vuneni "pojas", a posebno obeležje daju "pelengiri" ili "pelengaće", vrsta širih gaća od vunene ili lanene tkanine bele ili mrke boje.
Od gornjih haljetaka nošeni su "zubunić" ili "gunjić", zatim "đečerma", "džamadan" i "gunj".
Na glavi se nosio crveni fes sa kićankom, vunena pletena crna kapa "šubara", a posle srpsko-turskog rata osamdesetih godina XIX veka sve češće i šajkače. Zimi se oko kape obavijao tkani vuneni šal, a leti je nošen i slamni šešir.
Preko spomenutih haljetaka ogrtana je crvena kabanica, koju su ljudi obično nosili kada putuju na konju. Od obuće su nošene čarape, priglavci, nazuvice, "prijesni", "crveni" i "građeni opanci, isto kao i u ženskoj nošnji, i još suknene "tozluke" ili "dokoljenice".

Narodna igra
Repertoar narodnih igara zlatiborskog kraja mogao bi se grupisati u orske igre (obredne i zabavne), igre sa posela, čobanske igre, dečije igre.
Među orskim igrama značajno mesto pripada obrednim igrama čiji se uticaji vide u svadbenom ceremonijalu, a cilj im je da zaštite buduću bračnu zajednicu od uroka, dok je u posmrtnom ritualu trebalo da omoguće pokojniku i vezu sa "ovim svetom" i da se pokojnik "isprati" na "onaj svet". Vašari su održavani u vreme preslava, crkvenih praznika, posle ophoda krstonoša, a igranke najčešće subotom.
Na poselima i prelima igralo se kada se završi posao. Igre sa posela, čobanske i dečije igre nisu imale muzičku pratnju. Učesnici čobanskih igara ili igara sa posela bili su uglavnom mladi pa su se mogle izvoditi lascivne i nepristojne šale, ili su se nadmetali momci kako bi dobili naklonost devojaka ili se dokazali svojim umećem i snagom.
Bez obzira koliko su bila zauzeta poslom, deca su nalazila vremena i za igru. Najomiljenije dečije igre su tutumiša, sinova, žmure. Tutumiš je isto što i današnja popularna dečija igra Ćorave bake. To igraju deca po celom užičkom regionu.

Pesma i igra zlatiborskog kraja
Naziv za igru uz pevanje ili sviranje je kolo i kolanje (kolalice, šetalice). Prvi igrač u kolu je kolovođa, a poslednji drži kraj. Reč kec, za poslednjeg igrača u kolu, koristi se poslednjih godina. U prošlosti se za vođenje kola često govorilo: voza kolo, kolovođira, dok se za ulazak u kolo kaže "vatati se u kolo".
Narodni svirači užičkog kraja koriste sviralu (frulu), dvojenice, kao i paljku i list, ali i instrumente industrijske izrade. U zlatiborskim selima igralo se i uz pratnju paljki i bubnja. Kao "uvozni" instrumenti, harmonika i klarinet takođe su našli svoje mesto u lokalnoj muzičkoj praksi.
Treba spomenuti i bleh orkestre (trubačke), koji su se u zlatiborskom kraju javili između dva rata, a do svog punog značaja došli su 60-ih godina prošlog veka, osnivanjem čuvenog Dragačevskog sabora trubača, a kasnije i Sabora trubača zapadne Srbije.

Ženska nošnja I devojke i žene nosile su dugačku košulju, dinarskog tipa, šivenu od konopljanog ("debelog" - "težinjavog beza"), zatim od lanenog - "ćetenovog beza", a za praznike i od polupamučnog ("podatkanog" i "pamučnog beza") platna. Od gornjih delova odeće nosio se kratak, crni sukneni jelek "prsluk", a preko njega beli sukneni "zubun", dok se ispod pojasa sa prednje strane stavljala uska kecelja "prežina". Obuvane su crne, vezene čarape i "građeni" opanci.
Devojke su bile očešljane u dve pletenice obavijene oko glave, a praznikom se stavljao plitki crveni "fesić", dok su oko vrata nošeni nanizi od zlatnog ili srebrnog novca. Zimi je nošena dugačka vunena nabrana suknja, a preko suknenog "prsluka" ili pak "grudnjak pamuklije" oblačio se "gunj", kratak sukneni haljetak s dugačkim rukavima. Neke žene oblačile su još i dugačku belu suknenu "aljinu" preko sveg odela.
Kao deo mladine i praznične nošnje imućniji ljudi imali su libade i svileni pojas "bojader".
Jedno od osnovnih obeležja ženske nošnje bilo je pokrivanje glave. Nosio se i nakit od suvih biljnih plodova, najčešće đerdan od "karavilja", koji kad se navlaži opojno miriše.

Zdravstveni turizam

Lekoviti izvori i banje

Brojni izvori čiste i hladne vode nalaze se širom Zlatibora. Neki od njih su među najboljim u Srbiji, kao što su Hajdučka česma i Hajdučica u Murtenici, Zaogline pod Čigotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Dunjića vrelo u Stublu, Pašića vrelo u Čajetini, Kulaševac i Đurkovac na Kraljevim Vodama, izvori u Borkovcu i mnogi drugi.

I nekoliko mineralnih izvora raspoređenih s kraja na kraj planine mogli bi obogatiti turističku i zdravstveno-rekreativnu ponudu Zlatibora. Nedaleko od Rožanstva, uz reku Prištevicu, nalazi se banja Vapa sa izvorom lekovite vode, čija je stalna temperatura 17 stepeni Celzijusovih jer izvire iz velike dubine. Kao lekovita od davnina je korišćenja za oboljenja kože, sluzokože i očiju.
U dolini reke Ribnice, nedaleko od njenog ušća u Crni Rzav, nalazi se nekoliko izvora lekovite vode, u narodu poznate kao "bele" vode.
I u Mokroj Gori pored reke Kamišine nalazi se izvor mineralne vode, zovu je "Bela voda", a leči kožne i očne bolesti. Ovaj izvor se pominje i u legendama i pričama ovog kraja. Korišćen je još u vreme Turaka, a analiza vode izvršena na Institutu za rehabilitaciju je potvrdila njenu lekovitost.

Lekovito bilje Zlatibora

Zlatibor je poznat po izuzetno raznovrsnoj flori. Stanovništvo ovog kraja je od davnina koristilo tu pogodnost i tražilo leka u raznim čajevima i biljnim mešavinama. Saznanja o lekovitim svojstvima prenosila su se sa generacije na generaciju.

Koristeći tradiciju i naučna saznanja, najpoznatiji zlatiborski travar, "Zlatiborski pokretni žbun", pored toga što će vas zabaviti izuzetno zanimljivim pričama, preporučiće vam i odgovarajuće čajeve.
Pored toga, gosti mogu i sami da se upoznaju sa zlatiborskim lekovitim biljem u botaničkoj bašti u samom centru.

Sportski turizam

Kolektivni i individualni sportovi

Najpopularniji i najatraktivniji timski sport u svetu je svakako fudbal. A upravo ovde na Zlatiboru uz izvanredne klimatske uslove dobru osnovu za bazične pripreme upotpunjuje savremena infrastruktura. Naime, reč je o novim fudbalskim terenima u neposrednoj blizini centra i sada naša planinska lepotica raspolaže sa dva terena, svlačionicama i u sastavu su Kulturno-sportskog centra Čajetina i čak četiri terena u sastavu hotela Palisad.
Pored fudbala, najzastupljeniji timski sport je košarka. Za vrhunske pripreme košarkašima je na raspolaganju sportska hala na Zlatiboru u sklopu Sportsko-turističkog centra. Hala zadovoljava svetske standarde za sportove u dvorani, visina hale je 15 metara a površina parketa je 1. 500 metara kvadratnih. Spuštanjem zavesa teren se deli na tri standardna košarkaška terena, što pruža mogućnost treniranja za tri ekipe istovremeno. Na tribinama ima 712 mesta, uz mogućnost da se taj broj poveća na čak 2.500 postavljanjem pomoćnih tribina. Teretana sa fitnes programom deo je sportske hale. Na raspolaganju sportistima i rekreativcima je i hala u Čajetini koja je manjih dimenzija i raspolaže jednim košarkašim terenom i ima ukupno 450 mesta za sedenje.
Mnogobrojni sportski klubovi i reprezentacije, iz zemlje i inostranstva, redovno dolaze na pripreme na Zlatibor. Pored košarkaške reprezentacije Srbije, Panatinaikos, Crvena Zvezda, KK Dinamo iz Moskve, CSK-a i mnogi drugi.
Košarkaški kampovi održavaju se svake godine. U njemu rade najeminentniji treneri kao što su Željko Obradović, Bora DŽaković, Zoran Sretenović, Bora Cenić i mnogi drugi.
Za odbojku postoje dva terena i dva terena za rukomet i male sportove. Postoji mogućnost adaptacije terena za različite sportove.
Teniserima su na raspolaganju četiri terena u sastavu hotela Palisad čija je podloga šljaka, dva terena u sastavu studentskog odmarališta Ratko Mitrović čija je podloga tartan. U 2010. godini otvoren je teniski centar "Springs", 2,5 km od magistralnog puta Beograd-Podgorica i delom se graniči sa regionalnim putem Zlatibor- Sirogojno. Centar se prostire na 4 hektara. Odvojen je od naseljene zone u lepom prirodnom okruženju. Raspolaže sa sedam šljakastih terena, svlačionicama, teniskim klubom i apartmanima za smeštaj tenisera.

Kontakt telefoni:

Za rezervaciju fudbalskih terena:

Kulturno-sportski centar "Čajetina" +381 31 832 104, +381 31 831 998
Hotel "Palisad" +381 64 8459 018, Ivan Karapetrović

Za rezervaciju teniskih terena:

Hotel "Palisad" +381 31 845 032
Teniski klub "Springs" +381 64 1371 310

Za rezervaciju terena za male sportove:

Studentsko odmaralište "Ratko Mitrović" +381 31 841 369
Dečije odmaralište "Golija" +381 31 841 135
SB "Čigota" +381 31 841 141

Sportske hale:

Sportsko-turistički centar "Zlatibor" +381 31 848 140
Kulturno-sportski centar "Čajetina" +381 31 832 104, +381 31 831 998

Ekstremni sportovi

Paraglajding

Od ekstremnih sportova, zbog pogodnih terena i odgovarajućih vazdušnih struja, paraglajding na Zlatiboru doživljava ekspanziju poslednjih godina. Vrhovi Čigota i Tornik su omiljena letilišta paraglajderista. Paraglajding klub "AVIS" nastavlja da neguje ovaj sport putem održavanja kurseva letenja paraglajderom i organizovanjem otvorenih paraglajding takmičenja.
Licencirani instruktori škole paraglajdinga: +381 64 1500 334, +381 63 633 596, škola: +381 31 845 946, avisparaacademy@gmail.com

Jahanje

U sportskom i rekreativnom jahanju uživaju sve generacije. Jahanje konja je moguće na dve lokacije, na ranču Farma i na ranču Zova. Konjički klub "Farma Zlatibor" ima 25 registrovanih konja i 4 ponija. U klubu radi trener sa licencom za obuku u jahanju i dresuri konja. Pod nadzorom trenera i uz njegove savete i pomoć moguće je učiti različite veštine sa konjima, učestvovati u turističkom i terenskom jahanju, voziti se u kočiji, ali i upravljati zapregom i kočijom. Na ranču Zova moguće je jahanje za najmlađe u zanimljivom ambijentu.

Kontakt telefoni:

Konjički klub "Farma Zlatibor": +381 62 267 920

Na ranču Zova: +381 64 4660 129

Trim staze i vežbališta

Na nalepšim lokacijama pored jezera u centru, pored SB "Čigota" u banjskom delu Zlatibora i na brdu Karaula, u borovoj šumi, uređene su trim staze i vežbališta opremljena za trčanje i gimnastiku. Različite sprave za vežbanje i razgibavanje prilagođene su pripremama sportista i rekreaciji rekreativaca. Na brdu Karaula postoji i 700 m kružne trim staze, sa podlogom od peska i strugotine.

Teretane

Najsavremenije opremljene teretane u hotelima mogu koristiti svi koji brinu o svom fizičkom izgledu. Teretana u sportskom centru je najopremljenija i najveća, a njeno korišćenje je pogodno i za sportske ekipe. I drugi objekti za smeštaj poseduju teretane različite vrste i kvaliteta, a trener pruža pomoć u svim teretanama tako da se vežba uz stručni nadzor. Sportska hala u Čajetini takođe ima teretanu koju mogu koristiti i ekipe na pripremama.

Pešačke staze

Ono po čemu je poznat i u čemu većina gostiju najviše uživa su šetnje Zlatiborom. Šetnja kao "ciklično kretanje" je jedna od retkih fizičkih aktivnosti koju može svako da izvede. Korist od šetnje može da oseti svako dete, svaki rekreativac, isto kao vrhunski sportista. 
Mnogobrojne staze i puteljci preko livada i kroz šumarke pogodni su za šetnje različitog intenziteta. U samom turističkom centru postoje uslovi za kružne šetnje za porodice sa bebama i decom u kolicima. Najčuvenija uređena šetačka staza svakako je ona koja vodi iz centra do spomenika i ona predstavlja omiljeno šetalište gostiju.

Staza Kamalj

Kamalj je staza za laganu šetnju namenjena rekreativcima i početnicima. Šetnja ovom stazom je idealna da se vaše telo navikne na zdrav planinski vazduh.

Korisnici:
Ova staza je skoro bez uspona i padova pa je pogodna za početnike, ne dovodi do podizanja pulsa i odgovara osobama koji se leče ili oporavljaju posle bolesti i povreda.
Staza: Staza počinje kod Instituta Čigota.
Opšte karakteristike:
Dužina i trajanje: Staza može da se pređe za oko 25 minuta, a dugačka je u oba pravca (odlazak i povratak) 1.600 m.
Geografska odrednica: Polazna tačka je kod Instituta Čigota.
Površina: Dobro formirana prirodna staza/zemljani put.

Staza Spomenik

Ova staza je tipična staza sa usponom i vrhom koji se osvaja i odakle se pruža pogled na ceo Zlatibor i okolinu. Prisutan je kontinuirani uspon od 10%, a najveći dostiže 20%.
Korisnici: Namenjena je pripremljenim i aktivnim sportistima, spremnim za naporan uspon.
Staza: Staza počinje kod Instituta Čigota.
Opšte karakteristike: Sa povećanjem uspona, preporučuje se cik-cak penjanje. Po povratku se mogu koristiti staze kroz desnu i levu šumicu koje su obrasle šumom i rastinjem.
Dužina i trajanje: Ukupna dužina staze u oba pravca je 3 km, sa visinskom razlikom od 90 m.
Geografska odrednica: Polazna tačka je kod Instituta Čigota.
Površina: Dobro formirana prirodna staza.

Staza jedini bor

Staza zdravlja se može preći za manje od sat vremena brzim hodom. Staza je dugačka u oba pravca 7,3 km. 
Korisnici: Staza je namenjena osobama u dobroj kondiciji i sportistima.
Staza: Staza počinje kod Instituta Čigota.
Opšte karakteristike: Sa povećanjem uspona staze preporučuje se cik-cak penjanje. Po povratku se mogu koristiti staze kroz desnu i levu šumicu koje su obrasle šumom i rastinjem.
Dužina i trajanje: Kada se krene ovom stazom ide se u pravcu Spomenika, i tom prilikom se koristi stazica kroz Desnu šumicu. Visinska razlika iznosi 107 m sa prosečnim usponom od 27%.
Ukupna dužina staze u oba pravca iznosi 7,3 km. Visinska razlika je 107 m.
Geografska odrednica: Polazna tačka je kod Instituta Čigota.
Površina: Dobro formirane prirodne staze.

Staza Čigota

Ova staza predstavlja pravi planinski poduhvat gde se sa vrha Čigota pruža pogled na Maljen i Povlen, Ovčar i Kablar.
Korisnici: Staza je namenjena iskusnim planinarima, sportistima i osobama sa dobrom kondicijom.
Staza: Staza polazi kod Instituta Čigota.
Opšte karakteristike: Dužina i trajanje: Staza se može preći za oko 3 sata. Dužina staze u oba pravca je 11,2 km.
Geografska odrednica: Polazna tačka je kod Instituta Čigota.
Površina: Dobro formirana prirodna staza.

Biciklističke staze

Zbog blagih uspona i padova terena, vožnja bicikla predstavlja pravo uživanje za ljubitelje ovog sporta. Duže relacije za mauntin bajk vožnje mogu se izvesti od Zlatibora do Mokre Gore.
Početkom sezone Turistička organizacija Zlatibor izvršila je markiranje i obeležavanje biciklističkih staza koje povezuju centar Zlatibora sa selom Semegnjevo. U saradnji sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, za potrebe turizma obeležena je staza koja povezuje Zlatibor sa Mokrom Gorom. Dužina ove staze je preko 60 kilometara. Na ovu glavnu stazu naslanja se sistem lokalnih staza čija je dužina preko 50 kilometara. Sve staze su vidno obeležene propisnom signalizacijom i prolaze preko najlepših predela Zlatibora.
Na ski-centru Tornik uređene su četiri biciklističke staze koje nude turistima neponovljiv i jedinstven užitak. Dužina ovih staza je preko 30 kilometara.
Biciklistička staza Zlatibor-Čajetina se naslanja na istoimenu pešačku stazu i povezuje centar turističkog mesta sa administrativnim centrom Čajetina.
Na svim raskrsnicama nalaze se "QR" kodovi pomoću kojih se učitava direktna lokacija bicikliste na "Google" mapi.
U turističkom centru se mogu iznajmiti bicikli na nekoliko lokacija. Iznajmljivanje se vrši na vremenskom prinicipu od 30 minuta pa do celodnevnog zakupa. Mogu se iznajmiti različite vrste i veličine bicikala pri čemu je najpogodniji mauntin bajk.

Kongresni turizam

Zlatibor je jedan od naših najvećih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa, seminara i simpozijuma održava se ovde tokom cele godine jer za to postoje izuzetni tehničko-organizacioni uslovi. Kongresni centar "Srbija" ima dvoranu čiji je kapacitet 650 mesta sa odgovarajućom audio i video opremom, galerijom kongresne dvorane i malom salom od 100 mesta.
Kongresni centar Koledo hotela "Zlatibor Mona", kapaciteta do 500 mesta, opremljen je najmodernijom tehnologijom, klimatizacijom, ozvučenjem i rasvetom. Po potrebi ovaj multifunkcionalni prostor se deli u dve ili tri nezavisne celine, koje raspolažu komfornim predprostorom. Za potrebe organizacije velikih skupova, kongresni prostor pruža mogućnost uspostavljanja izlagačkog prostora u foajeima kongresnog centra, recepciji i letnjoj bašti.
Za sekcijski rad ili rad u manjim grupama u hotelu "Zlatibor Mona" na raspolaganju je Biznis centar sa 4 bord sale za 15-20 osoba u teatar stilu. Sale su opremljene kompjuterom, projektorom i platnom, klimom, ozvučenjem...
Specijalna bolnica "Čigota" u svojoj ponudi raspolaže kongresnom salom od 300 mesta, izložbenim prostorom, projekcijskom opremom, kao i mogućnošću za simultano prevođenje. Poseduje i dve manje sale sa 30, odnosno 60 mesta.
Uskoro se na Zlatiboru očekuje otvaranje kongresnog centra u kojem će biti moguće prihvatiti 1.000 učesnika.

Seoski turizam

Zlatibor je planina izuzetne lepote. To veliko prostranstvo blago zatalasane visoravni karakterišu bujni pašnjaci, ispresecani rečicama i potocima. Zlatiborski pejzaži nesvakidašnji su doživljaj za ljubitelje šetnji i uživanja u mirisima rascvetalog planinskog bilja i šuma bogatih zlatnim borom, jelama i smrekama.

I zlatiborska sela su živopisna i lepa, što čini da Zlatibor ima izvanredne uslove za razvoj seoskog turizma i to u: Sirogojnu, Gostilju, Rožanstvu, LJubišu, Tripkovi, Mačkatu, Rudinama, Semegnjevu, Krivoj Reci...

Pored dobre saobraćajne povezanosti, sela su odgovarajuće opremljena za smeštaj i boravak gostiju. Očuvana prirodna sredina, zdrava hrana i čiste vode, način života u kome se čuvaju tradicionalne vrednosti, koje su uglavnom zaboravljene, čine zlatiborska sela autentičnim i privlačnim za goste.
Tu su i mogućnosti za šetnju, rekreaciju, organizovanje izleta. Lov i ribolov, jahanje, planinarenje, branje šumskih plodova, lekovitog bilja i druge rekreativno-zabavne aktivnosti u prirodi takođe su deo turističke ponude. Turisti, po želji, mogu učestvovati u poslovima običnog seoskog domaćinstva, uključujući i radove u polju.
Skoro svako selo ima neki kulturno-istorijski lokalitet koji se može posetiti i tako saznati nešto o prošlosti. Privlačne su mistične priče i legende koje se ispredaju u ovom kraju. 
Veliku vrednost imaju građevine tradiconalne arhitekture, kao i proizvodi starih zanata i ručne radinosti. Izložbe i stalne postavke lokalnih umetnika, smotre folklora i narodnog stvaralaštva pružaju mogućnost za upoznavanje tradicije, kulture, folkolora, izvorne muzike, narodnih običaja. Čuvena gostoljubivost zlatiborskih domaćina, koji gosta primaju kao prijatelja, učiniće Vaš boravak posebnim i nezaboravnim.

Turistička organizacija Zlatibor

Turistička organizacija "Zlatibor" je osnovana 1995. godine, a naslednik je Turističkog saveza Opštine Čajetina. Sedište TOZ-a je na Zlatiboru. Osnovne delatnosti organizacije su unapređenje i promocija turizma Zlatibora, podsticanje izgradnje turističke infrastrukture i uređenje prostora, organizovanje i učešće u turističkim i drugim manifestacijama i skupovima, kao i druge aktivnosti koje su neposredno vezane za turizam.
Turistička organizacija nastoji da javnosti što bolje prezentuje turističku ponudu Zlatibora, tako da se najveći deo napora usmerava na izradu pisanih i audio-vizuelnih sredstava koje distribuira na samom Zlatiboru, kao i na raznim prezentacijama u zemlji i inostranstvu. Takođe, ova organizacija nastoji da poboljša kvalitet turističkog proizvoda Zlatibora i stalno radi na poboljšanju svih faktora koji mogu imati uticaja na njega. Poslednjih godina dosta je učinjeno na razvoju turističkih mikro destinacija tako da se već u blizini svih turističkih atrakcija razvija i seoski turizam. Za goste Zlatibora se svakodnevno organizuju i veoma kvalitetni izleti u pratnji stručnih turističkih vodiča.
Turistička organizacija "Zlatibor" spada u red najuspešnijih turističkih organizacija u Srbiji, što potvrđuju mnogobrojne prestižne nagrade dobijene od eminentnih institucija iz oblasti turizma i privrede.
O uspešnom radu Turističke organizacije "Zlatibor" govori i broj od preko dvesta pedeset hiljada posetilaca koji ostvare preko milion noćenja godišnje. Pošto brinemo o našim posetiocima i njihovom mišljenju, oni mogu dostaviti svoje predloge i sugestije u poštansko-turističko sanduče u obliku bora koje se nalazi u centru Zlatibora, ili na adresu TOZ-a, a najkompletnije informacije o primedbama i sugestijama gostiju dobijamo preko anketa koje se mogu popuniti na desetak mesta na Zlatiboru. Obrađeni podaci sa istaknutim željama gostiju se prosleđuju nadležnim ustanovama i institucijama kako bi preduzele mere da Zlatibor postane još atraktivnija i zanimljivija turistička destinacija, i opravda očekivanja brojnih turista koji se za Zlatibor i njegove prirodne lepote emotivno vežu i postanu stalni gosti naše planinske lepotice.

Kontakt:
TURISTIČKA ORGANIZACIJA ZLATIBOR
Adresa: Miladina Pećinara 2, 31315 Zlatibor
Telefon: +381 (0) 31 841 646, +381 (0) 31 848 015, +381 (0) 31 848 415
E-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs
Internet adresa: www.zlatibor.org.rs
Info centar: +381 31 845 103
E-mail: info@zlatibor.org.rs
Skype turisticka.organizacija.zlatibor