Стара Планина

Стара планина или Балкан припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2 376 м н. в.). Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава). Често се Старој планини припаја и Видлич (1 413 м н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину. Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2 169 м н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 м н. в.).